Electric Brushes & Grafitni Cekici
OSNOVNE VRSTE MATERIJALA ZA IZRADU ČETKICA ( VRSTE ČETKICA )
Četkice su najvažniji deo elektromotor, preko koga se ostvaruje klizni kontakt za prenos električne struje na mnogim električnim mašinama. Na prvim električnim mašinama četkice su se izrađivale od snopova bakarnih žica, po kojima su i dobile naziv.
Postoji pet glavnih grupa materijala za izradu četkica, prema kojima je izvršena njihova podela :
1. UGLJENE ČETKICE
Osnovne Karakteristike: velika tvrdoća, malo strujno opterećenje, dobra svojstva poliranja.
Područje primene: kolektori sa neudubljenom izolacijom, električni ručni aparati, mali kučni aparati, klizači ( kontaktni oduzimači struje ).
Tehnički uslovi: gustina struje do 7 A/cm2, brzina obrtanja do 20 m/s.
2. GRAFITNE ČETKICE
Osnovne Karakteristike: mekane, elastične četkice koje vrlo efikasno amortizuju udarce i mehaničke vibracije, takođe imaju dobra svojstva poliranja.
Područje primene: Sinhrone i asinhrone mašine sa čeličnim kliznim prstenovima za najveće brzine obrtanja.
Tehnički uslovi: gustina struje do 10A/cm2, brzina obrtanja do 75m/s.
3. ELEKTROGRAFITNE ČETKICE
Osnovne Karakteristike: dobra električna i toplotna provodnost, dobra svojstva komutacije, koeficijent trenja je relativno mali, dobro podnosi preopterećenja.
Područje primene: veoma široko područje primene na svim stabilnim mašinama, vučnim motorima, kod velikih brzina obrtanja, pri malim-srednjim i visokim naponima, uz stalno ili promenjljivoopterećenje.
Tehnički uslovi: gustina struje do 12 A/cm2 (dozvoljeno opterećenje do 25 A/cm2), brzina obrtanja do 60 m/s.
4. BAKELITNO-GRAFITNE ČETKICE
Osnovne Karakteristike: veliki električni otpor, velika mehanička čvrstoća, dobra svojstva poliranja ali i znatni toplotni gubitci.
Područje primene: Male jednosmerne mašine.
Tehnički uslovi: gustina struje do 8A/cm2, brzina obrtanja do 40m/s.
5. METALOGRAFITNE ČETKICE
Osnovne Karakteristike: u zavisnosti od sadržaja metala i grafita više ili manje je izražena visoka električna provodnost, mali koeficijent trenja, mali toplotni gubitci, teške ili čak vrlo teške četkice.
Područje primene: jednosmerne mašine niskog ili čak vrlo niskog napona, asinhroni motori sa kliznim prstenovima, sinhrone mašine malih ili srednjih brzinasa bronzanim ili čeličnim prstenovima.
Tehnički uslovi: gustina struje do 30A/cm2, brzina obrtanja do 40m/s.
Izrada četkica
NEOPHODNI PODACI PRI NARUČlVANJU ČETKICA
2. Osnovni oblik tela četkice (Klikni - link ka stranici)
3. Dimenzije tela četkice a x t x r (mm)-(Klikni - link ka stranici)
4. Dužina i presek kabla [l(mm), S(mm2)]
5. Oblik i veličina otvora priključne papučice
6. Naglasiti eventualne nedostatke u radu četkice.
PRI NARUČIVANJU ČETKICA OBAVEZNO NAZNAČITI VRSTU MATERIJALA OD KOG JE IZRAĐJENA ČETKICA ILI OOSTAVITI NJEN UZORAK. PRI NARUČIVANJU ČETKICA MOŽETE KORISTITI TEHNIČKI UPITNI LIST (STR. 20) KATALOGA, ČIJIMTAČNIM ISPUNJAVANJEM POTREBNIH POOATAKA MOŽEMO DA VAM PONUDIMO NAJBOLJE REŠENJE ZA TRAŽENE ČETKICE. IZRADA ČETKICA.
OSNOVNI OBLICI ČETKICA
Radi lakseg utvrdivanja oblika četkice na slikama 1 a, 1 b ili 1 c prikazani su osnovni (najčešći) tipovi oblika četkica:
| A. Četkice bez kablova | D. Dvodelne četkice |
| B. Četkice s jednim kablom | E. Parovi četkica |
| C. Četkice s dva kabla |
OSNOVNE DIMENZIJE TELA ČETKICE
a - aksijalna mera; t - tangencijalna mera; r - radijalna mera
Osnovne dimenzije tela četkice označavaju se u zavisnosti da Ii je u pitanju kolektor ili klizni prsten, prema slici ispod.
Standardne vrednosti a, t, r, u mm:
3,2/4/5 /6,3/8/ 10/ 12,5 / 16/20/25 / 32 /40/50/64/80/ 125.
UGLOVI ISKOŠENJA: KONTAKTNE PLOČE (α) I PLOČE VRHA (β)
Uglovi α i β prikazani su na slici ispod.
- standardne vrednosti ugla α: 0 / 7,5 / 15 /22,5/30/37,5/
- standardne vrednosti ugla β: 0 / 7,5 / 15/22,5/30/37,5/45.
 |
DUŽINA I PRESEK KABLA: L (mm); S (mm2)
Dužina kabla meri se prema slici ispod.
Standardne vrednosti dužine kabla L (mm):
16/20/25/32/40/50/56/63/71 /80/90/ 100/112/125/140/160.
Standardne vrednosti preseka kabla S (mm2):
0,25/0,35/0,5/0,75/1/1,5/2/2,5/3/4/6.
Izolacija preko kabla (ukoliko je potrebno) izvodi se od bužira (silikonska cev).
|
OBLIK I VELIČINA OTVORA PRIKLJUČNE PAPUČICE
Standardne vrednosti otvora priključne papučice d (mm): 2,8/3,4 / 4,3/5,2/6,5/8,5/10,5.
POSEBNE OBRADE KOD IZRADE ČETKICA
USLOVI RADA ČETKICA NA ELEKTRIČNIM MAŠINAMA
Uslovi rada pod kojima četkica mora raditi na električnim mašinama se svrstavaju u tri glavne grupe:
- fizičko-hemijski uslovi
- električni uslovi
- mehanički uslovi
MEHANIČKI USLOVI RADA ČETKICE
KOEFICIJENT TRENJA
Koeficijent trenja predstavlja odnos tangencijalne sile T i reakcije podloge N (slika 6).
Sila N jednaka je sili P kojom opruga pritiska preko pritiskivača kod radijalnih četkica, odnosno
sili P cos α kod nagnutih cetkica.
Trenje nije stalna veličina, već zavisi od brojnih faktora koji prvenstveno zavise od kvaliteta materijala četkice, zatim od brzine obrtanja i struje opterećenja, od stanja kolektora ili kliznog prstena, kao i od atmosfere u kojoj četkica radi. Zbog toga se kao vrednost koeficijenta trenja ne daje čvrsta vrednost, već red veličine.
STANJE POVRŠINE KOLEKTORA I KLIZNIH PRSTENOVA
Površina kolektora ili kliznog prstena ne sme biti ni suviše glatka ni suviše hrapava, ali mora biti što jednoličnija. Održavanje kolektora mora biti takvo da se neravnine na njemu održe u što užim granicama.
Izvor čestih smetnji kod kolektorskih mašina je neispravnost stanja izolacije izmeu lamela, pa se taj deo često mora kontrolisati lzolacija između lamela mora biti dovoljno obrađena (izglodana), ivice lamela fazetirane pod uglom. Klizni prstenovi, naročito oni koji rade pri velikim brzinama obrtaja, imaju često površinsko užljebljenje u obliku spirale čija je svrha poboljšanje stabilnosti rada četkice. Taj zljeb mora biti blago fazetiran, iako to u toku rada dovodi do nesto veće potrošnje četkica.
VIBRACIJE NA MAŠINAMA
Klizni kontakt četkica-kolektor ili četkica-klizni prsten, narušava se vibracijama same mašine. Uzroci pojave vibracija električne mašine mogu biti razni, ali se mogu svesti na nekoliko glavnih izvora smetnji:
a) loše izbalansiran rotor, kvar u ležajevima, loše centriranje, kvarovi na drugim mašinskim delovima (zupčanici, spojnice i sl.).
b) deformisan kolektor, izžljebljen ili ostećen iskrenjem (varničenjem).
c) pojava visokog ili promenljivog trenja, koje zavisi od uslova lokalne atmosfere, stanja kolektorske patine ili pri smanjenju opterećenja električne mašine.
d) sistem koji sačinjava četkica-opruga-pritiskač držača, pa i sam držc, mogu doći u rezonanciju sa vibracijama čitave mašine. Takva situacija je veoma opasna jer dolazi do lomova četkica, a moze doći i do lomova držača četkica.
Smetnje koje dolaze kao posledica vibracija električnih mašina mogu se donekle ublažiti izborom kvaliteta materijala četkice odgovarajućeg modula elastičnosti, zatim montažom amortizera od obične ili silikonske gume, kao i uvođenjem dvodelnih četkica.
PRITISAK NA ČETKICU
Pri izboru optimalnog pritiska na četkicu traži se kompromis između dve krajnosti:
1. Slab pritisak - moze dovesti do veće potrošnje usled iskrenja koje nastaje odvajanjem četkice od kolektora ili kliznog prstena, takođe smanjuje gubitke usled trenja,
2. Jak pritisak - smanjuje električne gubitke ali dovodi do povećane potrošnje četkica usled veće sile trenja.
Kod specijalnih namena (vučni motori železničkih vozila, motori bagera, dizalica i dr), gde su mehaničke vibracije vrlo jake, preporučujemo visoke pritiske na četkicu, s tim da se izrada četkica i kvalitet prilagodi takvim uslovima rada. Veoma je važno da pritisci na svim četkicama budu jednaki, kako bi se postigla što ravnomernija raspodela struje na sve četkice.
STANJE SKLOPA DRZAČ - ČETKICA
Čest uzrok lošeg rada električne mašine može biti i neispravno stanje sklopa drzač - četkica. Zbog toga se posle svake popravke mašine pri kojoj je obuhvaćeno skidanje držača, neophodno proveriti razmak izmedu drzača i kolektora odnosno kliznog prstena, kao i ugao nagiba četkice odnosno drzača.
- Razmak izmedu klizne ploče kolektora ili kliznog prstena i donje ivice ormarića drzača treba da bude od 1,5 do 2,5 mm Držači na istom nosaču moraju imati iste razmake od klizne ploče. Veliki razmak može izazvati vibracije a u krajnjem slučaju i lom četkica.
- četkice i drzači su u odnosu na ugao nagiba prema kliznoj ploči kolektora i položaja tog ugla prema smeru obrtanja rotora, podeljene na:
a) radijalne - četkica postavljena u radijalnom smeru,
b) povlačne - četkica nagnuta suprotno smeru obrtanja,
c) reakcione - četkica nagnuta u smeru obrtanja.
PROIZVODNJA - IZRADA GRAFITNIH I METALOGRAFITNIH ČETKICA
ELEKTRIČNI USLOVI RADA ČETKICE
PRELAZNI PAD NAPONA U KONTAKTU
Prelazni pad napona u kontaktu uslovljavaju faktori koji su u stanju da promene patinu ili kliznu površinu četkice. Kolektorska patina je smeša metalnog oksida, ugljenika i vode. Klizna površina četkice klizi preko patine u međusloju, koji se sastoji od jonizovanog gasnog plina u kome su vrlo sitne čestice ugljenika.
Faktori koji utiču na prelazni pad napona su: temperatura kolektora, vazdusni pritisak, vlaga u vazduhu, atmosferske nečistoće, brzina kolektora, struja koja prolazi kroz četkicu, kao i kvalitet materijala od kojeg je uradena četkica.
Kontakt četkice i kolektora stalno menjaju svoje fizičke karakteristike, sto se vidi pri merenju prelaznog pada napona na kontaktu. Pad napona izaziva zagrejavanje kolektora, odnosno kliznog prstena, i to usled elektrienih gubitaka, a pored toga utiče na komutaciju i raspodelu struje izmedu pojedinih četkica.
KOMUTACIJA
Komutacione pojave, koje su često uzrok pojave iskrenja (varničenja) pod četkicama su promene smera struje u namotajima koje četkica dovodi u kratak spoj. Do iskrenja moze doći usled mehaniekih uzroka, zbog lošeg podesavanja neutralne zone mašine, nejednakih polnih razmaka linije četkica, slabe izolacije u namotajima, grešaka pri montazi četkica.
Komutacija mašine može se poboljsati sledećim postupcima:
- uvođenjem sendvič četkica koje ograničavaju kratkospojne struje i održavaju dobro stanje patine,
- uvođenjem stepenastog rasporeda četkica.
RASPODELA STRUJE U ČETKICAMA
Struja u četkicama se ne raspodeljuje jednako po čitavoj kliznoj površini četkice. Ona u stvari prelazi preko tačaka, Cija je površina vrlo mala i čiji se broj stalno menja. Ako je sve u redu, tačke prolaza struje javljaju se povremeno na čitavoj kliznoj površini četkice.
često se dešava da se prolaz struje poremeti. Ako se broj tačaka preko kojih prolazi struja smanji ili pregrupiše, struja prolazi samo delom površine četkice, pa kao posledica dolazi do pojave istruganih i užebljenih mesta na kolektorskoj patini, a takva mesta su izraženija ukoliko je broj tačaka manji.
Uzroci ovih pojava su razni:
- atmosferski uslovi (gasovi, visoka vlažnost, prašina),
- materijal četkice (ukoliko je neodgovarajući za određene uslove rada mašine, može doći do stvaranja većeg sloja patine),
- loša ventilacija mašine (dovodi do razlike u temperaturi ispod četkica iste mašine),
- nejednaka raspodela struje istog pola na kolektoru ili istog reda na kliznom prstenu,
- previsoki pojedinačni pritisci na četkice iste mašine (mehanicka potrošnja).
GUSTINA STRUJE
Srednja vrednost jačina struje po jedinici klizne površine naziva se gustinom struje. Gustina struje bitno utice na dobro funkcionisanje četkice, kao i na njenu potrošnju, temperaturu i trenje. Dozvoljene gustine struje koje se navode u tablicama za svaki materijal su vrednosti koje četkica može trajno izdržati u radu električne mašine. Utvrđeno je da je preniska gustina struje po četkici mnogo nepovoljnija od previsoke. Polazeći od te činjenice, često je u pogonu korisno smanjiti broj četkica na kolektoru podopterećene mašine da bi se time povećala gustina struje za vreme rada pod manjim opterećenjem, uz uslov da to smanjenje traje duže vremena.
SPECIFIČNI ELEKTRIČNI OTPOR
Specifični električni otpor određuje se metodom ampermetar-voltmetar, a predstavlja određenu fizičku veličinu. Izražava se u Ω mm2/m . Pri proračunima treba imati u vidu da električni otpor proizvoda od ugljenika, naročito elektrografita, ima izraženi negativni koeficijent, tako da se vrednost otpora na oko 400°C smanjuje priblizno za 20%.
PROIZVODNJA - IZRADA GRAFITNIH I METALOGRAFITNIH ČETKICA
UGRADNJA ČETKICA I DRŽAČA NA ELEKTRIČNIM MAŠINAMA
ČETKICE
Na istoj mašini ne smeju se upotrebiti četkice različitog kvaliteta, nego samo četkice istog kvaliteta. Razlog tome je negativni temperaturni koeficijent koji poseduju četkice, tj. sa povećanjem temperature dolazi do smanjenja otpora četkice, a samim tim do veće provodnosti. Ukoliko bi se na jednoj mašini upotrebile četkice različitog kvaliteta materijala, četkica koja sama po sebi ima veću provodnost, preuzima na sebe veću struju, pa se samim tim jos više greje. Time se jos više povećava njena provodljivost, pa četkica preuzima na sebe jos veći teret (opterećenje), dok na kraju ne dođe do toga da su neke četkice jako opterećene, a neke potpuno rasterećene. Četkice različitog kvaliteta nikad ne mogu imati istu provodnost usled čega se javlja opisana pojava. Nesimetrija opterećenja može postati tako velika da se pojedina četkica u tolikoj meri optereti da se ozari i potpuno izgori.
DRZAČI ČETKICA
Važan konstruktivni element su i držači četkica. Prilikom montaže novih ili kontrole starih već ugradenih drzača, važno je proveriti mehanički sistem, t.j. da Ii su pokretni delovi, (osovinice, zglobovi, položaj pritiskivača, opruga) i unutrašnja površina ormarića u ispravnom stanju. Razmak izmedu drzača četkica i kolektora ili kliznog prstena ne sme biti veći od 1,5 do 2,5 milimetra.
Svaki drzač četkice treba da, bez obzira na istrošenost četkica održava konstantan pritisak na četkicu. To se postize posebnom konstrukcijom. U tom pogledu nailazimo kod raznih proizvodača na različita rešenja. U svakom slučaju bi trebalo uvek paziti da pritisak četkice nije ni prevelik ni premali.
Da bi se nejednaka potrošnja kolektora svela na minimum potrebno je četkice postaviti tako da na kliznoj površini kolektora ne nastaju staze po kojima ne idu četkice. Pritom bi trebalo voditi računa da po svakoj stazi ide isti broj četkica negativnog i pozitivnog polariteta. Na slici 8 prikazano je pravilno postavljanje četkica na četvoropolnoj mašini.
KOLEKTORI I KLlZNI PRSTENOVI
Pre ugradnje četkica potrebno je prethodno proveriti da nema na kolektoru ili kliznom prstenu ovaliteta ili grubih grešaka na površini kolektora ili kliznog prstena. Treba obratiti pažnju na izolaciju između lamela kao i na iskošenja ivica lamela (kod kolektora.
KLlZNA POVRSINA CETKICE
Klizna površina četkice mora biti prilagodena zakrivljenosti kolektora ili kliznog prstena. Prilagođenost se postiže najbolje brusnim kamenom za kolektore i prstenove. Danas se u većini slučajeva, naročito za prvu ugradnju, na četkicama izvodi potrebna zakrivljenost kolektora ili kliznog prstena.
UGLJENI KLIZAČI
Do pojave ugljenih klizača, snabdevanje električnom energijom tramvaja, trolejbusa, elektrienih lokomotiva, kranova, dizalica i dr., predstavljalo je znatan problem. Ovaj problem se prvenstveno sastojao u izboru kvaliteta materijala za klizače oduzimača struje, stalnom podmazivanju, visokom trošenju, teskom odrzavanju kontaktnih vodova i dr. Ugljeni klizači su ove nedostatke potpuno uklonili, pa samim tim i istisnuli iz primene sve ostale vrste oduzimača struje.
Ugljeni klizači se odlikuju sa sledećim svojstvima:
a) imaju svojstvo samopodmazivanja - time se izbegava podmazivanje kontaktnog voda, usled čega se i smanjuju troškovi održavanja,
b) imaju svojstvo poliranja i prevlačenja zaštitnom patinom kontaktnih vodova, čime se smanjuje potrošnja kontaktnog voda i štiti od oksidacije,
c) izazivaju neznatno varničenje, zbog čega se ne zavaruju za kontaktne vodove,
d) otporni su na hemijsku koroziju i povišenu temperaturu, čime produžavaju trajnost kontaktnog voda i samog klizača,
e) ne poseduju veliku težinu u odnosu na metalne (4-5 puta su lakši), čime se smanjuje ukupna težina oduzimača struje.
Prema nameni, ugljeni klizači se dele na:
1. Ugljene klizače za kranove i dizalice,
2. Ugljene klizače za električne lokomotive.
UGLJENI KLIZAČI ZA KRANOVE I DIZALICE
Ova vrsta ugljenih klizača karakteristična je po sledećim pogonskim karakteristikama:
a) male brzine (do 10 km/h)
b) visoke vrednosti struja (do 1000 A), sa čestim prekidima u toku rada i velika mehanička opterećenja na udarce.
UGLJENI KLIZAČI ZA ELEKTRIČNE LOKOMOTIVE
Ova vrsta klizača se odlikuje sledećim pogonskim karakteristikama:
a) velike brzine
b) srednje vrednosti struja (do 100 A u mirovanju, i do 500 A u vožnji)
c) vrlo visoka mehanička opterećenja na habanje i udarce.
Oblici klizača pantografa su prikazani na slici 10.
GRAFITNI PRSTENOVI, LEŽAJEVI, ZAPTIVAČI, LAMELE
Kao materijal za izradu grafitnih prstenova, lezaja, zaptivača i lamela grafit se dokazao kroz svoja sledeća svojstva:
- ima svojstvo samopodmazivanja,
- ima niski koeficijent trenja,
- mehanički se obrađuje,
- ima svojstvo povećanja cvrstoće sa porastom temperature,
- ima nisku specifičnu težinu.
Izrađuju se po narudžbini, uz dostavu odgovarajućeg crteža. Za izbor odgovarajućeg materijala potrebno je dostaviti potrebne podatke o :
- radnoj temperaturi,
- radnom pritisku,
- radnoj sredini (kiselina, baza, pare, gasovi) i ostalo.
DRŽAČI ČETKICA
Na električnoj mašini neophodno je da su svi držači četkica u ispravnom stanju, šta je jedan od najosnovnijih uslova za dobar rad četkice u pogonu. Osnovna svojstva koja mora da poseduje drzač četkica su sledeća:
- ormarići drzača moraju biti mehanički čvrsti
- obrada držača mora biti precizna, šta naročito važi za unutrašnje površine ormarića držača
- pritisak na četkicu mora biti podešen tako da za svo vreme rada četkice bude u sto manjim granicama (vibracije u kućištu držača)
- opruge i ostali elementi koji obezbeđuju elastičnost u toku rada, kao i prigusenje vibracija, moraju biti tačno podešeni i u ispravnom stanju.
DRŽAČI ČETKICA ZA KLIZNE PRSTENOVE
DDK DRŽAČI
Ovaj tip držača ugraduje se na svim masinama sa kliznim prstenovima različitih snaga. Zbog svoje masivnosti primena ovog držača je moguća i u vrlo teškim uslovima rada. Zavrtnji koji inače drže krakove držača služe i za podesavanje ugla prema potrebi. Držač se izraduje od livenog mesinga, pritisak opruge se može podešavati.
KD / KKD / KKDS / KDS DRŽAČI
Ovaj tip držača može se primenjivati na svim mašinama sa prosečnom brzinom okretanja do 15 m/s.
Primer za narudžbinu: Držač četkice dimenzije 16x8, dužina kraka L=60 i prečnik nosača držača d=13, naručivati sledećom oznakom KKD 1608/60-13.
DRŽAČI ČETKICA SA SPIRALNOM OPRUGOM I SA OPRUGOM KONSTANTNOG PRITISKA
PRIRUBNI DRŽAČI
Ovaj tip držača primenjuje se kod malih mašina radi uštede prostora.
RADIJALNI KOLEKTORSKI DRŽAČI
Radijalni kolektorski držači upotrebljavaju se kod jednosmernih mašina, malih i srednjih snaga sa promenljivim smerom okretanja, za brzine obrtanja od najmanjih do najvećih. Pogodni su i za teže uslove rada.
Tabela 4 - Oznake i dimenzije pri naručivanju radijalnih kolektorskih držača
SPECIJALNI KOLEKTORSKI DRŽAČI
ČETKICE I DRŽAČI ZA MOKRI I SUVI RAD
Telo četkice se izrađuje od cevi određenog prečnika mesinga, bronze ili bakra spojeno lemljenjem sa bakarnim užetom na čijem se kraju u zavisnosti od upotrebe nalazi kapica, zavrtanj ili kablovska papučica. Telo četkice je ispunjeno specijalnim bronzanim nitima.
ODUZIMAČI STRUJE
Oduzimač struje je napravIjen u obliku kolica koja klize linijom TDR (trolno-dizalični razvod). Na oduzimaču su klizači (kontaktni oduzimači) koji prenose struju od provodnika.
Oblik klizača zavisi od jačine struje i isporučuje se za:
1.TDR III
- struje do 20 A sa kotrljajućim četkicama slike (20 i 22),
- struje do 40 A sa trouglastim četkicama slika (22)
2.TDR IV
- struje do 20 A sa pravougaonim četkicama (slika 21),
- struje do 40 A sa pravougaonim četkicama (slika 21).
Oduzimači za 20 i 40 A kod četvoropolnog razvoda razlikuju se u jačini opruge četkica i veličini četkica.
KONTAKTNI ODUZIMAČI
Isporučuje se u kompletu sa oduzimačima struje (slika 20), i posebno (slika 22) u verziji:
- Za struje do 20 A sa kotrljajućim četkicama TIP KO I - 20 A i TIP KO 11 20 A,
- Za struje do 40 A sa trouglastim četkicama TIP KO I - 40 A i TIP KO 1140 A.
KLIZNA KOLA ZA ELEKTROMOTORE
Klizna kola se obično izrađuju sa tri, ali se po zahtevu mogu proizvesti i sa dva, četiri i više kliznih prstenova, kao i sa glavčinom i bez.
Takođe vršimo i remont kliznih kola, zamenu prstenova, izolacije i priključaka.
Primer za narudžbinu kliznih kola:
KONTAKTI ZA ELEKTRlČNE SKLOPKE
proizvodimo i izrađujemo razne vrste kontakata za električne kontaktore sa i bez sinterovanih kontaktnih pločica od raznih materijala.
TEHNIČKI UPITNI LIST
Jednosmerna i naizmenicna struja - Jednosmerna i naizmenicna struja predstavljaju usmereno kretanje elektrona kroz provodnik. Kod jednosmerne struje ovo kretanje se vrsi u jednom smeru dok kod naizmenicne struja menja naizmenicno svoj polaritet(plus i minus).Jednosmerna struja se najcesce upotrebljava kod elektronskih uredjaja ali se zato pomocu nje obradjuju naizmenicne velicine kao sto su zvuk,slika,radio talas... Izvori jednosmernog napona su najcesce baterijski dok je naizmenicna struja mrezna i pomocu nje se ispravljanjem dobija jednosmerna. Radi proucavanja njihovih svojstva struja i napon se predstavljaju u koordinatnom sistemu tako sto se na y osu nanose vrednosti napona(struje) a na x osu vremensko trajanje signala.. svih naizmenicnih struja i napona uelektronici i elektrotehnici(prostoperiodicniislozenoperiodicnih)postoje dve osnovne velicine a to su frekvencija koja predstavlja broj oscilacija u jedinici vremena (sekunda) i amplituda tj.maksimalna vrednost.Pored ovih postoje i druge velicine kao sto su trenutna vrednost,fazni pomeraj itd.
Provodnici - Najznačajniju grupu provodnika predstavljaju metali i njihove legure.U atomima provodnika postoje slobodni elektroni koji se lako odvajaju od svojih atoma.kod elemenata - energija slobodnih elektrona prilikom zagrevanja naglo raste, pa se oni odvajaju od elemenata i odlaze u okolni prostor.Izlazak slobodnih elektrona iz zagrejanog metala zove se termoelektronska emisija i koristi se kod elektronskih cevi (katode se najčešće grade od zemno-alkalnih metala koji zagrevanjem lako oslobađaju slobodne elektrone).
Dielektrici - U dielektriku nema slobodnih elektrona, pa zato ne može doći do emisije elektrona ni u slučaju njegovog zagrevanja.Ako se, međutim, znatno poveća temperatura, može doći do pojave slobodnih elektrona i dielektrik tada gubi dielektrična svojstva.Najčešće korišćeni dielektrici u elektrotehnici su porculan, staklo, liskun, različte plastične mase i sl.
Poluprovodnici - Nalaze se imedu provodnika i dielektrika i čine najbrojniju grupi čvrstih tela.U njima, u normalnim uslovima, postoje nosioci elektriciteta, kojih ima znatno manje nego u provodnicima.osnovna osobina poluprovodnika je da pod uticajem spoljašnjih dejstava (temperature, osvetljenja, električnog polja, itd.) menjaju broj slobodnih elektrona.To se događa kad se u njihovu strukturu ubace primese nekih drugih hemijskih elemenata.Medu poluprovodnicima najznačajniji su silicijum, germanijum, oksidi bakra i aluminijuma, neki sulfidi, karbidi i dr.
Električno kolo - da bi se slektrična struja održala, potrebno je da postoji električno polje (koje utiče da se količine elekticiteta kreću) i zatvoreno kolo struje.Električno polje ostvaruju izvori električne energije.Električno kolo se sastoji od:izvora električne energije, potrošača električne energije i provodnika koji povezuju sve delove kola.U praksi kolo može biti i daleko složenije: može sadržati i niz mernih instrumenata, prekidača, osigurača i dr.
Električna otpornost - Svaka sredina kroz koju protiče električna struja suprotstavlja se njenom kretanju.Ova osobina sredine se naziva električna otpornost.Ova otpornost je posledica činjenice de se, prilikom kretanja, nosioci elektriciteta sudaraju sa ostalim česticama materije.To smanjuje energiju i brzinu nosilaca elektriciteta, što znači da sredina pruža izvesnu otpornost proticanju električne struje. Veličina otpornosti koju provodnik pruža proticanju električne struje ne zavisi samo od vrste, nego i od dimenzija materijala.Što je provodnik kraći i što mu je presek veći - manja je otpornost.i obrnuto: za duže provodnike i manje preseke - otpronost je veća.Sa povećanjem temperature otpornost velikog broja metala takode raste.Električnu otpornost označavamo slovom (R).Jedinica za električnu otpornost je OM, koji možemo definisati kao veličinu otpornosti provodnika kroz koji protiče struja od jednog ampera ako je napon na krajevima provodnika jedan volt. Veza između jedinica kojima se označava otpronost je sledeća:
1M om = 1 000 K om = 1 000 000 om-a
1 K om = 1 000 om-a
1 om = 0,001 K om = 0,000 001 M om-a
Električna provodnost - Električna provodnost je karakteristika provodnika koja pokazuje njegovu sposobnost da provodi električnu struju.
Električna snaga - Pod uticajem električnog napona u kolima protiče električna sila čija veličina zavisi od električne otpornosti elemenata.Električna energija u otpornostima pretvara se u toplotu.Jedinica za merenje električne snage je vat i označavamo je sa W.Vat je električna snaga koja se utroši na otpornosti od 1 oma kada kroz nju prolazi struja od 1 ampera. Električna energija u kolu zavisi od napona i struje,a obrazac glasi P=UI.
Omov zakon- Veličina struje u električnom kolu zavisi od veličine napona i ukupne otpornosti u kolu:ukoliko je napon u električnom kolu veći - veća je i električna struja;ukoliko je optornost veća- električna struja ima manju vrednosti. U=RI I=U/R R=U/I
Otpornici - Elektirčna otpronost je fizička osobina materijala.Elemente koji imaj odredenu vrednost električne otpornosti zovemo otpornicima.Na otpornicima se označava njihova vrednost ili brojevima ili posebnim sistemom boja.Otpornike možemo podeliti u dve grupe: sa stalnom i promenljivom vrednošcu.Otpornike možemo graditi od žice (žičani otpornici), sloja i od mase.Za žičane otpornike se koristi provodnik sa velikom specifičnošću (npr. rrazličite legure gvožda sa niklom i kobaltom), koji se namotavaju na porculansku cevčicu i zaštićuje slojem emajla.Kontakti se ostvajuju preko izvoda-objumica sa strane cevčice.Odlika žičanih otpornika je stabilnost i dobro podnošenje opterećenja, pa ih zato najčešće koristimo u kolima za napajanje uredaja. Otpornici sa slojem tako se grade da na keramičku cevčicu nanesemo tanak sloj metalne legure, koju zaštitimo bojom i lakom:često se na cevčicu nanosi i sloj grafita, koji ima veliku specifičnu otpornost.debljina sloja iznosi nekoliko mikrometara.da bi se otpornost povećala, na otporniku se urezuje žleb koji pretvara sloj u cilindričnu traku vece dužine.Grade se i tako što se u keramičku cevčicu ubacuje masa koja ima veliku specifičnu otpornost.Od električnih karakteristika materijala i njegovih dimenzija - zavisi i veličina otpornosti.Oni se danas i najčešće upotrebljavaju jer su malih dimenzija, jednostavni za proizvodnju i jeftiniji su. Karakteristike svakog otpornika su: nominalna vrednost njegove električne otpornosti (koja se kreće od nekoliko oma do nekoliko megaoma), tolerancija (za amaterske uslove najčešće zadovoljava tolerancija +/- 10% od nominalne vrednosti i nominalna snaga (najčešće 1/4W do nekoliko W). Promenljivi otpornici često treba vršiti regulaciju električnih kola, a to možemo realizovati promenom otpronosti kola.U tu svrhu gradimo promenljive otpornosti od žice, sloja ili otporne mase. Tri osnovna tipa promenljivih otpornosti su:reostati, potenciometri i trimer-potenciometri. Reostatima menjamo ukupnu otpornost u kolu i koristimo ih za regulaciju struje. Za kontinualnu regulaciju napona koji se vodi na potrošače korisimo potenciometre, koji se izraduju od otporne mase, sloja ili žice (po njima klizi kontakt izvoda kojim biramo potrebnu vrednost otpornosti). Prilikom zvršnog podešavanja uređaja često je potrebna promena otpornosti u kolu, u tu svrhu koristimo trimer-potenciometre. U elektronici možemo još pronaći PTC i NTC otpornike.To su otpornici čija otpronost zavisti o toplote što znači da u prvom slučaju sa povećanjem temperature otpornost raste (Pozitivni Temperaturni Koeficijent)a u drugom otpornost opada (Negativni Temperaturni Koeficijent). Otpronike u električnim kolima možemo vezati redno gde je onda njihova otpornost jednaka zbiru svih redno vezanih otpornika R=R1+R2+R3 (R-ukupna vrednost, R1,2,3-otpornici u kolu) Paralelno gde je R (primer dva otpornika paralelno vezana) R=R1xR2/R1+R2.
Električna kapacitivnost - U električnim kolima često je potrebno imate elemenat koji može da primi veću količinu elektriciteta (da ima veći električni kapacitet).Zbog toga se konstruišu elementi koji mogu da prime veću količinu elektriciteta:to su električni kondenzatori. Kondenzatori se u principu sastoje iz dve metalne obloge izmedu kojih se nalazi dielektrik.Kao dielektrik se može upotrebiti:vazduh, keramika, papir, liskun i dr.Veličina kapaciteta kondenzatora zavisi od veličine metalnih obloga, njihovog rastojanja i upotrebljenog dielektrika.U zavisnosti od upotrebljenog dielektrika razlikujemo papirne kndenzatore (kao dielektrik upotrebljen papir), liskunske (kao dielektrik upotrebljen liskun), keramičke, vazdušne, tantal i dr.Kondenzatore kao i otpornike možemo podeliti prema vrsti kapacitivnosti na stalne i promenljive. Kondenzatore kao i otpornike u električno kolo vezujemo redno i paralelno, sa tom razlikom da kod kondenzatora koje vežemo paralelno njihova se kapacitvnost povećava C=C1+C2+C3 a kod rednog vezivanja kapacitivnost C je jednaka (za dva kondenzatora) C=C1xC2/C1+C2.Kao što vidite suprotno od otpornika.
Frekvencija - Vreme za koje se izvrši jedna puna promena amplitude električne veličine (od nulte vrednosti preko pozitivne maksimalne, nulte, negativne maksimalne i ponovo nulte) naziva se perioda (T).Broj perioda u sekundi naziva se frekvencijom (f) ili učestanošću.Jedinica za frekvenciju je herc (Hz) I ona označava jednu potpunu promenu amplitude elktrične veličine u sekundi.
1 Hz = 0,001 kHz = 0,000 001 MHz
1 kHz = 1 000 Hz = 0,001 MHz
1 MHz = 1 000 000 Hz = 1 000 kHz
Transformator Transformator predstavlja dve ili više zavojnica koje su induktivno spregnute.Ako kroz jednu zavojnicu protiče naizmenična struja (primar) u drugoj zavojnici (sekundar) posredstvom promenljivog magnetskog polja indukovaće se elektromotorna sila.